Rodos i pergam prema Rimu u 3. i 2. veku pre nove ere 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7

Општа ситуација у Хеленистичким земљама на крају III века П.Н.Е. карактерише се обично као равнотежа сила. Главне хеленистичке државе и даље су биле: Египатска краљевина Птоломејеваца (Латида), Сирска краљевина Селеукида и Македонска краљевина, којом су владали потомци Антигона Гоната – Антигониди. Спољашње слабљење и унутршњу борбу у самој краљевини Селеукида искористили су малоазијски династи. Највећи значај је стекла Пергамска краљевина. Њена престоница – град Пергам претвара се у један од најкрупнијих културних центара хеленистичког истока.
Циљ пергамских краљева је био да дипломатијом одрже равнотежу у систему хеленистичких држава. Острвска држава Родос је била јака поморска трговачка република. Ратови између тих грчких држава су били нарочито јаки у 3. и 2. веку.
За време Другог пунског рата (218. – 215.) је избио Први македонски рат (215. – 205.), који је водио македонски краљ Филип V против Рима. Да би олакшао положај у том рату, Рим је ступио у контакт са Пергамским краљем Аталом I (пре су склопили коалицију са Етолским савезом). Филип је страховао због могућег савеза Римљана са грчким државама. Атал је добио позив од Атињана, а у Атину су се упутили и римски посланици, тако да су се они одмах састали.
Након сазване скупштине Атињани су замолили Атала да им напише поруку о ономе што сматра корисним у тренутној ситуацији. Порука је била позив да се Атињани заједно са Родосом и Аталом удруже са Римљанима против Филипа. Римљани су пренели поруку Филиповом војсковођи Никанору, како би он даље пренео Филипу да прекине рат и Аталу надокнади штету.
После освајања Абидоса у Родос су стигли ахајски посланици заједно са римским, који су говорили да не треба склапати мир са Филипом без њиховог посредовања. Рођани су их послушали. Антиох је упутио делегацију римском команданту Лукцију да преговарају о миру. Луције је сазвао Рођане и Аталовог брата Еумена. Еумен није био зато да се мир склопи. Након римске победе над Антиохом Еуменови и посланици са Родоса су стигли у Рим. Сенат их је пријатељски дочекао.
Еумен је сенаторима нагласио могући проблем са Рођанима. По њему, када сви хеленски градови буду ослобођени Родос ће постати још моћнији, а Пергам ће бити угрожен. Упозорио их је да буду опрезни. При томе им је ставио на знање да ће остати њихов доживотни пријатељ. После су ушли Рођани и саопштили своје мишљење да им Римљани не дају аутономију. Навели су позитивну страну римске политике јер Римљани за разлику од других народа своје ратне походе не користе у сврху уништења, већ да би ојачали ослобођене територије. Хеленска слобода је била циљ ратова које су водили Римљани против Филипа. Упозорили су Римљане да, ако буду успели да победе, слава ће им бити потпуна, а ако пропусте да то учине, онда ће њихови ранији успеси потамнети. Рођани су овим говором стекли велике симпатије код Римљана. Римљани су одлучили да Еумену припадну све области осим Ликије и Карије до реке Меандра, које ће припасти Родосу. Рођани су изашли пред сенат и тражили да им припадне град Соли у Киликији јер им је због рођачких веза дужност да се побрину за тај град. У Амфалохијском Аргу су се састали Дамaтеј и Фенеја са Марком Луцијем и обавестили га да Етолци желе да потпишу уговор. Посланици су са собом повели Рођане и Атињане.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com